Пред око 50 учесника наглашено је да предузимање изолованих мера није довољно. Расправа је, махом, вођена о томе шта се може саопштити одмах после догађаја и док траје истрага. Исказана жеља присутних новинара је била да се што пре мора доћи до благовремених и објективних информација, уз поштовање приватности, али на тренутке се стицао осећај да има доста оних који сматрају да томе ваља приступити знатно обазривије, односно спорије.

Ипак, пројекат „Унапређење ефикасности правосуђа", који финансира Европска унија, очигледно води ка стварању позитивне климе, откако је заживела тужилачка истрага која је махом оставила новинаре да се сналазе како знају и умеју о актуелним догађајима. Појавила се тежња за квалитетним пласирањем информација које би у потпуности одговарале захтевима информисања, а на начин на који се не повређује ниједно начело кривичног поступка.

– Конференција има за циљ да одемо корак даље – навела је координаторка Комуникационе стратегије Тужилаштва Милица Љубичић. – Грађани имају право да знају, али исто тако право на приватност, долазимо до прекретне тачке. То је можда питање раздора између новинара и тужилаца, али, заправо, пре свега питање баланса између инфромација које новнари траже и оне коју тужиоци могу или морају дати, водећи рачуна о томе да се не угрозе интерси учесника у поступку и њихова права. То је тачка о којој морамо да нађемо разумевање и где је потребно партнерство и када треба да се заувек разбију предрасуде о томе да смо две супротстављене стране. Цурење информација може понекад донети материјалну корист поједницу, можда одређеној групи преко медија, али штета која из тога произлази немерљиво је велика, нарочито ако информације угрожавају или прете да угрозе систем вредности и препоставку невиности.

Марко Јовановић је представио поменути пројекат ЕУ.

– Пројекат је доста амбициозно замишљен и доста широко постављен, сарађујемо с 30 судова и десет јавних тужилаштва, а главни циљеви су смањење броја старих предмета у судовима и унапређење функционисања у јавним тужилаштвима и у судовима – казао је Јовановић. – Радимо заједно с водећим институцијама у правосуђу, Државним већем тужилаца, Републичким јавним тужилаштвом, Министарством правде, Врховним касационим судом и Високим саветом судства, између осталог и на подизању капацитета у односима с јавношћу у тужилаштвима и судовима, као и на формулисању предлога за измену закона и подзаконских аката.

Ово је трећа конференција, после Беогрда и Ниша, а остала је још она у Крагујевцу, а поента је да се чује што више мишљења о тој проблематици. На основу формулисаних закључака, биће изаређен приручник с инструкцијама за правилно извештавање из кривичног поступка.

Портпаролка Хитне помоћи у Новом Саду др Мирјана Бурсаћ је објаснила да та служба покушава да не омета истражне радње, а да, с друге стране, при томе задовољи потребе јавности.
– На пример, кажемо новинарима на којој локацији се интервенисало, колико има погинулих или повређених, пол и старост, уколико то можемо да дамо и да ли се ради о лакшим или тежим повредама, али не и начин како је дошло до незгоде, тип возила и сличе информације – рекла је др Бурсаћ. – Такође, код туча се не наводи чиме су нанете повреде.

Мирјана Пековић из Основног јавног тужилаштва у Новом Саду навела је да постоји могућност да до проблема у комуникацији дође и због преактивности у Тужилаштву, али и да ће од јануара наредне године бити више могућности за комуникацију.

– Сви смо ми овде на једном задатку: да у што бољој мери постигнемо циљ, јачање поверења у институције – казала је Мирхана Пековић. – Ја преузимам одговорност да ћемо бити активнији у комуникацији с медијима. Надам се да ћемо у будућности успети да створимо однос поверења.

М. Вујачић

Радаковић: Отворено и коректно

Начелник новосадске Полицијске управе Синиша Радаковић казао је да је намера те управе да, у складу с могућностима, отворено и коректно благовремено информише јавност о свом раду.

– Желимо да повећамо разумевање наше улоге и одговорности – истакао је Радаковић. – Ове године Полицијска управа је издала чак 522 саопштења за јавност и одговорила на више од 700 захтева новинара. Ми свакодневно сарађујемо с преко 50 редакција. Подаци за прошлу годину су веома слични. Покушавамо да рад полиције учинимо максимално транспарентним. Сарадања се одвија у току 24 сата у законским оквирима и у интересима истраге. Иначе, путем медија неретко позивамо грађане да нам помогну у идентификацији осумњичених или у разјашњавању неких околности догађаја, односно кривичног дела које истаржујемо, и у тим случајевим је улога медија изузетно значајна и преко њих смо расветлили више кривичних дела. Међутим, објављивањем неких информација из истраге неке редакције помажу онима који крше закон, а не онима који га штите. Објављивањенм превремених или нетачних информација о догађају ради пласирања ексклузивних вести, ствара се погрешан утисак да су наши интереси у супротности.