Kriminalistički tehničar dao je novinaru dnevnog lista fotografije sa uviđaja ubistva bračnog para u Beogradu. Sutradan je u novinama, uz fotografije, objavljena „ekskluziva” da je ubistvo izvršeno svećnjakom, a to je pored uviđajne ekipe mogao da zna samo izvršilac zločina.

– Ovo ubistvo, koje se dogodilo još devedesetih godina, do danas nije razjašnjeno i to je primer kako je odliv informacija u samom startu sprečio delotvornost istrage – rekao je Miloš Oparnica, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, na jučerašnjoj konferenciji „Sprečavanje curenja informacija u cilju podizanja kvaliteta tužilačke istrage i profesionalizacije plasiranja informacija u javnosti”, koje je organizovalo Republičko javno tužilaštvo, u saradnji sa Državnim većem tužilaca i Pravosudnom akademijom.

Odakle cure informacije iz istrage – nije utvrđeno ni na jučerašnjoj konferenciji.

Sektor unutrašnje kontrole policije nikada nije dobio informaciju ni od jednog novinara da je neki pripadnik policije odao službenu tajnu predstavnicima medija, rekao je Oparnica, ali je podsetio da novinari nisu dužni da otkriju izvor informacije.

Sekretar Državnog veća tužilaca Tomo Zorić kazao je da je Republičko javno tužilaštvo izvršilo „analizu curenja informacija” i da ona nisu zabeležena u samom tužilaštvu.

– Informacije se vrlo često nalaze u medijima pre nego što ih tužilaštvo zvanično dobije. U medijima postoji trend pozivanja na neimenovane izvore. Dešava se da te informacije nisu tačne i da zato javnost ima potpuno drugačija očekivanja od postupka, jer je o konkretnom slučaju već stvorena slika, na osnovu pogrešnih informacija – rekao je Zorić.

Jedan od načina da javnost dobije tačnu i pravovremenu informaciju, koja neće naškoditi istrazi, jeste održavanje redovnih konferencija za novinare u tužilaštvu.

– Svesni smo da će mediji tragati za bilo kojim izvorom informacija, ako ih mi ne damo. Međutim, nekada i tačna informacija može da šteti interesima krivičnog postupka. Javni tužilac je taj koji rukovodi postupkom i on treba da odlučuje o tome koje će informacije otići u javnost – naglasio je Tomo Zorić.

Učesnici konferencije složili su se da je potrebna saradnja svih u lancu informisanja i da državni organi treba da znaju kakav će tačno mehanizam primeniti kada procuri informacija koja ne treba da bude poznata javnosti u fazi istrage.

Zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu Branislava Vučković rekla je da je uticaj medija, tužilaštva i sudstva na javnost, na žrtve i na izvršioce krivičnih dela, mnogo veća nego što se to čini na prvi pogled. Ako tužilaštvo ne pruži pravu informaciju, mediji će pogrešno ili poluistinito izveštavati javnost, koja će imati pogrešna očekivanja od sudskog ishoda konkretnog slučaja.

Tužilaštva su sada mnogo otvorenija prema medijima nego što su bila, ali i dalje postoji nerazumevanje između novinara i portparola u tužilaštvima. Iako oni daju sve od sebe da pruže valjanu informaciju, nisu zadovoljni izveštavanjem medija i naslovima u novinama.

– Samo istinitim i pravovremenim informacijama postići ćemo balans između prava javnosti da zna i zaštite privatnosti. Stiče se utisak da se u pojedinim slučajevima postupak vodi u medijima, a ne pred državnim organima. Svi imamo obavezu da poštujemo pretpostavku nevinosti i da štitimo privatnost svakog našeg građanina. Zato svi treba da podelimo odgovornost za našu javnu reč – rekla je Milica Ljubičić, zamenik drugog osnovnog tužioca i koordinator Komunikacione strategije tužilaštva.

– Tužilaštvo treba da bude kreator informacija koje odlaze u javnost, poručila je Mirjana Golubović iz Pravosudne akademije.

Konferenciji je prisustvovalo oko trideset predstavnika tužilaštava i dvadesetak novinara. Neki od njih pitali su zbog čega konferencije za novinare o aktuelnim slučajevima drži policija, umesto da ih saziva tužilaštvo, jer ono rukovodi tužilačkom istragom. Tužioci su rekli da je to ključno pitanje, ali da za sada nemaju odgovor.