Curenje podataka iz istrage svima šteti
8 Vujaca

Planiranje sistema informisanja u oblasti pravosuđa i izveštavanje o rezultatima i tokovima postupka može predstavljati veliki problem ukoliko dođe do plasiranja netačnih ili prevremenih informacija ili čak dezinformacija, koje su izuzetno štetne po funkcionisnje pravosuđa. Plasiranje takvih informacija preti da poništi višemesečne rezultate velikog broja instutucija te da ugrozi sva ona načela na kojima počiva pravna država. O tome se raspravljalo na konferenciji u Novom Sadu pod nazivom „Sprečavanje curenja inforamcija u cilju podizanja kvaliteta tužilačke istrage i profesionalizacije plasiranja informacija u javnosti", kojoj su prisustvovali predstavnici tužilaštava, zdravstvenih ustanova, policije i novinari.

Pred oko 50 učesnika naglašeno je da preduzimanje izolovanih mera nije dovoljno. Rasprava je, mahom, vođena o tome šta se može saopštiti odmah posle događaja i dok traje istraga. Iskazana želja prisutnih novinara je bila da se što pre mora doći do blagovremenih i objektivnih informacija, uz poštovanje privatnosti, ali na trenutke se sticao osećaj da ima dosta onih koji smatraju da tome valja pristupiti znatno obazrivije, odnosno sporije.


Ipak, projekat „Unapređenje efikasnosti pravosuđa", koji finansira Evropska unija, očigledno vodi ka stvaranju pozitivne klime, otkako je zaživela tužilačka istraga koja je mahom ostavila novinare da se snalaze kako znaju i umeju o aktuelnim događajima. Pojavila se težnja za kvalitetnim plasiranjem informacija koje bi u potpunosti odgovarale zahtevima informisanja, a na način na koji se ne povređuje nijedno načelo krivičnog postupka.


– Konferencija ima za cilj da odemo korak dalje – navela je koordinatorka Komunikacione strategije Tužilaštva Milica Ljubičić. – Građani imaju pravo da znaju, ali isto tako pravo na privatnost, dolazimo do prekretne tačke. To je možda pitanje razdora između novinara i tužilaca, ali, zapravo, pre svega pitanje balansa između infromacija koje novnari traže i one koju tužioci mogu ili moraju dati, vodeći računa o tome da se ne ugroze intersi učesnika u postupku i njihova prava. To je tačka o kojoj moramo da nađemo razumevanje i gde je potrebno partnerstvo i kada treba da se zauvek razbiju predrasude o tome da smo dve suprotstavljene strane. Curenje informacija može ponekad doneti materijalnu korist pojednicu, možda određenoj grupi preko medija, ali šteta koja iz toga proizlazi nemerljivo je velika, naročito ako informacije ugrožavaju ili prete da ugroze sistem vrednosti i prepostavku nevinosti.


Marko Jovanović je predstavio pomenuti projekat EU.


– Projekat je dosta ambiciozno zamišljen i dosta široko postavljen, sarađujemo s 30 sudova i deset javnih tužilaštva, a glavni ciljevi su smanjenje broja starih predmeta u sudovima i unapređenje funkcionisanja u javnim tužilaštvima i u sudovima – kazao je Jovanović. – Radimo zajedno s vodećim institucijama u pravosuđu, Državnim većem tužilaca, Republičkim javnim tužilaštvom, Ministarstvom pravde, Vrhovnim kasacionim sudom i Visokim savetom sudstva, između ostalog i na podizanju kapaciteta u odnosima s javnošću u tužilaštvima i sudovima, kao i na formulisanju predloga za izmenu zakona i podzakonskih akata.


Ovo je treća konferencija, posle Beogrda i Niša, a ostala je još ona u Kragujevcu, a poenta je da se čuje što više mišljenja o toj problematici. Na osnovu formulisanih zaključaka, biće izaređen priručnik s instrukcijama za pravilno izveštavanje iz krivičnog postupka.


Portparolka Hitne pomoći u Novom Sadu dr Mirjana Bursać je objasnila da ta služba pokušava da ne ometa istražne radnje, a da, s druge strane, pri tome zadovolji potrebe javnosti.
– Na primer, kažemo novinarima na kojoj lokaciji se intervenisalo, koliko ima poginulih ili povređenih, pol i starost, ukoliko to možemo da damo i da li se radi o lakšim ili težim povredama, ali ne i način kako je došlo do nezgode, tip vozila i sliče informacije – rekla je dr Bursać. – Takođe, kod tuča se ne navodi čime su nanete povrede.


Mirjana Peković iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu navela je da postoji mogućnost da do problema u komunikaciji dođe i zbog preaktivnosti u Tužilaštvu, ali i da će od januara naredne godine biti više mogućnosti za komunikaciju.


– Svi smo mi ovde na jednom zadatku: da u što boljoj meri postignemo cilj, jačanje poverenja u institucije – kazala je Mirhana Peković. – Ja preuzimam odgovornost da ćemo biti aktivniji u komunikaciji s medijima. Nadam se da ćemo u budućnosti uspeti da stvorimo odnos poverenja.

M. Vujačić

Radaković: Otvoreno i korektno


Načelnik novosadske Policijske uprave Siniša Radaković kazao je da je namera te uprave da, u skladu s mogućnostima, otvoreno i korektno blagovremeno informiše javnost o svom radu.


– Želimo da povećamo razumevanje naše uloge i odgovornosti – istakao je Radaković. – Ove godine Policijska uprava je izdala čak 522 saopštenja za javnost i odgovorila na više od 700 zahteva novinara. Mi svakodnevno sarađujemo s preko 50 redakcija. Podaci za prošlu godinu su veoma slični. Pokušavamo da rad policije učinimo maksimalno transparentnim. Saradanja se odvija u toku 24 sata u zakonskim okvirima i u interesima istrage. Inače, putem medija neretko pozivamo građane da nam pomognu u identifikaciji osumnjičenih ili u razjašnjavanju nekih okolnosti događaja, odnosno krivičnog dela koje istaržujemo, i u tim slučajevim je uloga medija izuzetno značajna i preko njih smo rasvetlili više krivičnih dela. Međutim, objavljivanjem nekih informacija iz istrage neke redakcije pomažu onima koji krše zakon, a ne onima koji ga štite. Objavljivanjenm prevremenih ili netačnih informacija o događaju radi plasiranja ekskluzivnih vesti, stvara se pogrešan utisak da su naši interesi u suprotnosti.

Izvor: dnevnik.rs, Datum: 13.12.2016.

Poslednji događaji